Naporan dan, x-y sastanaka, dolazim kući, zvoni telefon, kada će sestra: ” Petnanest jedinica, četiri dvojke, dve trojke, jedna četvorka i moja petica iz knjigovodstva – sada znas na koga sam”. To je bratova pametnica odgovorih joj, no ne bih ja bio ja, i odmah 15+4+2+1+1=23. “Ohohoo”, izustio sam, “vidi ti ovo” !?
Ja: “Sekice, koliko tvoj razred ima đaka?”
Sekica: “Dvadesettri, što pitaš ?”
Ja: “Onako, onako”, kraj razgovora.
Kako Vama deluje ovaj odgovor, nista spektakularno, jel’ da? Ja ostao u čudu !? Ne budem len, sledeći dan, sednem u auto i gađam zavod za statistiku, sedi tamo neka fina teta, sva usporena, pije kafu. Ja sam taj i taj, molim vas, da li biste bili ljubazni da mi date sve podatke o obrazovanju?
Uzmem ja tih par listova odštampanih na računaru i krenem ka kancelariji. Iščitavam ja detaljno ovaj odštampani izveštaj, sve po redu , osnovno, srednje, visoko obarazovanje, pa regije, pa gradovi, traži zakon o obarzovanju, štampaj, čitaj…
“Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred!”
Ovo što sledi u nastavku je deo rada kojeg sam poslao profesorici sa MASTER studija na EKONOMSKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U Beogradu Dr. oec. Jelena Zarkovic Rakic
Racionalizacija
Osnovna misija reforme obrazovnog sistema nosi se u tezi smanjenja izdataka obrazovnom sistemu uz nepromenjen kvalitet usluga. Plodno tlo za ostvarenje ove teze možemo tražiti upravo u racionalizaciji školske mreže. Na osnovu prikupljenih podataka o broju učenika, profesora i razreda, te njihovim sučeljavanjem i analiziranjem moguće je ostvariti određene uštede kroz sledeće zaključke.
Značajne uštede u obrazovnom sistemu mogu se ostvariti smanjenjem broja nastavnog osoblja i u osnovnim i u srednjim školama. Temelje za iznošenje ovakvog zaključka možemo tražiti u dramatičnom smanjenju stope novoupisanih učenika, proizišla iz smanjenja stope nartaliteta.
Niža stopa nartaliteta uz smanjen broj novoupisanih učenika dovodi do veoma visokog odnosa učenik/nastavnik. Paradox ovim podatcima je činjenica da i uprkos smanjenju broja učenika, broj odeljenja konstantno raste, odnosno sve je manja veličina prosečnog odeljenja.
Na grafu vidimo da u oba slučaja, prosječan broj učenika po odeljenjima konstantno pada. Uzroke smanjenja veličine prosečnog odeljenja su mnogobrojni, pored smanjenja broja novoupisanih učenika, glavni uzrok možemo tražiti u podzakonskim aktima i uredbama ministarstva.
Zakon propisuje funkcionisanje sistema obrazovanja, a podzakonski akti i uredbe ministarstva detaljno definišu pravce i smernice obrazovnog sistema. Zakon nedovoljno jasno propisuje veličinu odeljenja, odnosno on poznaje samo maksimalnu veličinu od 30 učenika (određenim slučajevima odeljenje na odobrenje direktora može se formirati do 34 učenika). Ono sto Zakon ne propisuje, a iz čega nastaju propusti na teret bužeta jeste minimalna veličina odeljenja.
Podzakonskim aktima jasno je definisano da direktori škola slobodno formiraju odeljenje do maksimalne veličine, imajući u vidu da se škole finansiraju iz budžeta a na osnovu nastavnih sati, dosadašnja iskustva pokazuju da direktorima nije u cilju smanjenja broja nastavnih sati i kada opada stopa novoupisanih učenika. Nadalje, skoro niti jedan direktor na sebe ne želi da preuzme nepopularnu meru-obavezu otpuštanja radnih kolega.
Poražavajuća je i činjenica da na poslednjim testiranjima provedenim po PISA sistemu, zauzimamo poslednje mesto po svim ocenivanim karakteristikama. Možemo povući parelelu te izneti zaključak, rezultati po uloženom euru znatno su niži u odnosu na performanse zemalja u okruženju…
I tako opet se ja vraćam na blog postu i citatu Živojina Mišića – “Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred!”. Pitam Vas, imamo li mi tog, ma ne u vladi, već uopšte u narodu, ko sme da kaze: ” ja ću, ja smem, ja mogu”.
Pišite mi ako ga spoznate; A ja Vam obećavam da mu BESPLATNO dajem kompletnu analizu, akcioni plan i zaključke do kojih sam došao – ponekad treba misliti i na buduće naraštaje, naše potomstvo.
Da li Vam je ovaj tekst koristio? Podijelite ga klikom na jednu od ikonica ispod ovog teksta da i drugi imaju priliku naučiti isto što i Vi, komentare obožavam.